Evropsko prvenstvo u fudbalu 2004.

Nakon što su 2000. godine organizatori Evropskog prvenstva bile dve države, Belgija i Holandije, izdanje iz 2004. godine donelo je povratak na domaćinstvo jedne države, a ovoga puta je to bila u pitanju Portugalija. Ova zemlja je prvi put imala priliku da organizuje najznačajnije evropsko reprezentativno takmičenje u fudbalu.

Kvalifikacije

Kvalifikacije za ovo Prvenstvo donele su određene izmene u odnosu na prethodne. Ovoga puta, u kvalifikacijima je učestvovalo pedeset reprezentacija, podeljenih u deset grupa sa po pet selekcija u svakoj grupi. Prvaci grupa su automatski dobijali priliku da učestvuju na završnom turniru, a sve drugoplasirane reprezentacije su išle u plej-of gde se nakon dve utakmice dobijalo još pet učesnika turnira u Portugaliji.

Pobednik prve grupe je bila Francuska, dok je drugo mesto osvojila Slovenija. Iz druge grupe se na Evropsko prvenstvo plasirala reprezentacija Danske, a Norveška je uspela da obezbedi drugo mesto. U trećoj grupi, najbolja je bila selekcija Češke, a pomalo iznenađujuće, na drugom mestu se našla Holandija koja je svoje mesto morala da traži kroz plej-of. U četvrtoj grupi, najbolja je bila selekcija Švedske, a Letonija je priredila malo iznenađenje jer je osvojila drugo mesto. U petoj grupi, najbolja je bila Nemačka dok je drugo mesto osvojila Škotska. Iz šeste grupe, plasman na završni turnir je izborila reprezentacija Grčke i to ispred favorizovane Španije koja je morala da odigra još dva meča kako bi se plasirala na Evropsko prvenstvo. U sedmoj grupi, najbolja je bila Engleska, a druga je bila Turska. U osmoj grupi, Bugarska je osvojila prvo mesto ispred Hrvatske, dok je u devetoj grupi, Italija bila prva, a Vels drugi. Srbija i Crna Gora je u istoj grupi osvojila tek treće mesto. U desetoj grupi, Švajcarska je bila najbolja, a drugo mesto je osvojila reprezentacija Rusije.

U plej-ofu, Letonija je napravila još jedno iznenađenje jer je u dvomeču bila bolja od Turske. Holandija je ubedljivo nadigrala Škotsku, a Hrvatska je bila bolja od Slovenije. Španija je lako prošla Norvešku, a Rusija je zahvaljajujući jednom pogotku u dva meča bila bolja od Velsa.

Zemlja domaćin

Evropsko prvenstvo je održano tokom juna, i nekoliko dana jula 2004. godine u Portugaliji. Interesantno je da su organizatori odlučili da organizuju Prvenstvo diljem zemlje, tako da su gradovi domaćini osim Lisabona i Porta bili još i Aveiro, Lule, Braga, Gimaraeš, Koimbra i Leirija.

Porto, jedan od gradova koji su ugostili najbolje evropske fudbalere. Foto: unsplash.com.

Ekipe učesnice

Na ovom Evropskom prvenstvu učestvovalo je 16 selekcija. Portugalija je kao domaćin imala direktno pravo učešća na ovom Evropskom prvenstvu. Kao prvoplasirane reprezentacije iz kvalifikacija, stigle su Francuska, Češka, Švedska, Bugarska, Danska, Nemačka, Grčka, Engleska, Italija i Švajcarska. Kroz plej-ofa, svoje mesto su obezbedile selekcije Hrvatske, Letonije, Holandije, Španije i Rusije.

Grupna faza

Sve reprezentacije su bile podeljene u četiri grupe. U grupi A, bile se selekcije domaćina Portugalije, zatim Grčke, Španije i Rusije. Iako je ovde Španija bila najveći favorit, nije uspela da obezbedi prolazak u četvrtfinale. Portugalija je na kraju bila prva sa šest bodova, dok su Grčka i Španija imale po četiri boda. No, Grčka je zahvaljujući većem broju datih golova uspela da na kraju zauzme drugo mesto.

U grupi B igrale su Francuska, Engleska, Hrvatska i Švajcarska. U ovoj grupi nije bilo većih iznenađenja – Francuska je sa sedam bodova osvojila prvo mesto, a sa bodom manje, Engleska je bila drugoplasirana.

U grupi C igrale su Švedska, Bugarska, Italija i Danska. I ovde nije bilo sreće za favorite – Švedska, Danska i Italija su imale pet bodova nakon tri kola, ali su Švedska i Danska otišle dalje jer su postigle više golova u međusobnim mečevima ove tri reprezentacije.

Ni grupa D nije bila miljenik najvećem favoritu. U ovoj grupi su igrale Nemačka, Holandija, Češka i Letonija. Prva je bila Češka sa sve tri pobede, dok je druga bila selekcija Holandije. Nemačka je ostvarila dva remija i poraz i kao trećeplasirana morala da se vrati kući odmah nakon grupne faze takmičenja.

Nokaut faza

U prvoj četvrtfinalnoj utakmici, Portugalija i Engleska su odigrale zanimljiv meč gde je nakon 90 minuta bilo 1:1, a nakon dodatnih 30 minuta, rezultat je bio 2:2. Na red su došli penali, a tu su Portugalci bili bolji, i tako prošli u polufinale. U drugoj utakmici, Grčka je načinila iznenađenje pobedivši dotadašnje šampione, selekciju Francuske rezultatom 1:0. Jedini pogodak postigao je Haristeas.

U trećem duelu, Holandija je posle 0:0 nakon regularnog dela i produžataka, na penale pobedila Švedsku. U poslednjem dvoboju četvrtfinala, Češka je ubedljivo savladala Dansku sa 3:0.

U polufinalu, Portugalija je sa 2:1 pobedio Holandiju i tako obezbedila mesto u finalu. U drugom polufinalu, Grčka je “zlatnim golom” Helasa pobedila Češku i tako nastavila sa sjajnim igrama na ovom Prvenstvu.

Finale

U finalu između Portugalije i Grčke, svakako je da je selekcija domaćina bila favorit. No, Grci su još jednom pokazali da mogu da odigraju meč na 1:0, te golom Haristeasa u 57. minutu došli do trijumfa i velikog slavlja i osvajanja titule prvaka Evrope u fudbalu. Ovaj uspeh grčke reprezentacija se zasigurno smatra jednim od najvećih iznenađenja u istoriji evropskih prvenstava.

Mesto odigravanja finalne utakmice – stadion Benfike u Lisabonu. Foto: unsplash.com.

Statistike

Najbolji strelac Prvenstva je bio češki reprezentativac Milan Baroš sa 5 golova, dok su Runi i van Nistelroj postigli po četiri pogotka. Najbolji igrač Prvenstva je bio Teodoros Zagorakis iz šampionske ekipe Grčke.

Nasleđe i uticaj

I više nego iznenađujućim trijumfom reprezentacije Grčke, ovo Evropsko prvenstvo je pokazalo da i na papiru slabije reprezentacije mogu do trofeja i da on ne mora uvek da bude rezervisan za selekcije koje imaju najbolje igrače u tom trenutku.

Zanimljivosti

Ovo Evropsko prvenstvo će svakako ostati upamćeno po debitantskom nastupu selekcije Letonije koja je remijom sa Nemačkom uspela da osvoji i svoj prvi bod. Takođe, nemački stručnjak Oto Rehagel ostaće upamćen kao trener koji je reprezentaciji Grčke doneo istorijsku titulu.