Evropsko prvenstvo u fudbalu 1984.

Sedmo Evropsko prvenstvo u fudbalu održano je u junu 1984. godine u Francuskoj. Ova zemlja je po drugi put bila domaćin najboljim evropskim selekcijama nakon što je prvo Evropsko prvenstvo takođe održano u ovoj zemlji. Na glavni turnir se, kao i na prethodnom Prvenstvu, plasiralo osam selekcija, a sistem kvalifikacija je, takođe, ostao nepromenjen. Zapadna Nemačka je branila titulu prvaka i svi su želeli da vide da li Nemci mogu da dođu do još jednog trofeja.

Kvalifikacije

U kvalifikacijama za ovo Evropsko prvenstvo učestvovale su 32 reprezentacije. Format i broj reprezentacija u kvalifikacijama se u velikoj meri tokom godina već ustalio, tako da je i ovoga puta bilo formirano sedam grupa. U četiri grupe se nalazilo pet timova, a u tri grupe četiri tima. Pobednici grupa su automatski dobijali priliku da učestvuju na Evropskom šampionatu.

Iz grupe 1 je kao pobednik grupe izašla ekipa Belgije. U drugoj grupi, najbolja je bila selekcija Portugala koja je za jedan bod bila bolja od Sovjetskog Saveza. U trećoj grupi, reprezentacija Danske je napravila veliko iznenađenje i uspela da bude prva i na taj način je onemogućila reprezentaciji Engleske da učestvuje u Francuskoj. Reprezentacija Jugoslavije je bila najbolja u četvrtoj grupi, a iza nje su se našle selekcije Velsa, Bugarske i Norveške. Jugoslavija je prošla antologijskim golom čuvenog Radanovića koji je doneo pobedu protiv Bugarske u Splitu i plasman na Evropsko prvenstvo.

Iz pete grupe je Rumunija prošla dalje, a iza sebe je ostavila reprezentacije Švedske i Čehoslovačke. U šestoj grupi, Severna Irska je bila na pragu velikog iznenađenja i nedostajalo joj je vrlo malo da bude bolja od Zapadne Nemačke. No, Nemci su ipak uspeli da u poslednjoj utakmici izbore pobedu nad reprezentacijom Albanije i na taj način se plasiraju dalje. Iz sedme grupe je dalje prošla ekipa Španije i to tako što je u poslednjem meču na neverovatan način sa 12:1 pobedila reprezentaciju Malte i zahvaljujući boljoj gol razlici bila bolja od Holandije.

Zemlja domaćin

Francuska je bila domaćin za osam reprezentacija od 12. do 27. juna u nekoliko gradova. Utakmice su se igrale u Parizu, Marseju, Lionu, Sent Etjenu, Lansu, Nantu i Strazburu. Francuska je želela da svojim drugim domaćinstvom pokuša da na domaćem terenu osvoji titulu najbolje ekipe u Evropi.

Jedan od stadiona na kojem su igrane utakmice – “Velodrom” u Marseju. Foto: unsplash.com.

Ekipe učesnice

Francuska je kao domaćin Prvenstva automatski izborila učestvovanje na istom. Pored nje, na njemu su se našle reprezentacije koje su bile pobednice grupa u kvalifikacijama, a to su bile selekcije Bugarske, Portugala, Danske, Jugoslavije, Rumunije, Zapadne Nemačke i Španije.

Grupna faza

U grupnoj fazi, reprezentacije su, kao i na prošlom Evropskom prvenstvu, bile podeljene u dve grupe od po četiri tima. Format takmičenja je donekle bio promenjen jer više nije prvoplasirana ekipa išla u finale već su prve dve ekipe iz svake grupe prolazile u polufinale.

U prvoj grupi našle su se selekcije domaćina, Francuske, Danske, Belgije i Jugoslavije. U prvom kolu, Francuska je pobedila Dansku sa 1:0, a Belgija Jugoslaviju sa 2:0. U drugom kolu, Francuska je ubedljivo savladala Belgiju sa 5:0, a sa istim rezultatom Jugoslavija je doživela poraz od Danske. U poslednjem kolu, Francuska je uspela da pobedi i Jugoslaviju sa 3:2, dok je istim rezultatom Danska pobedila Belgiju. Na kraju je Francuska sa sve tri pobede zauzela prvo mesto u ovoj grupi i na taj način se plasirala u polufinale baš kao i Danska koja je imala dve pobede i jedan poraz.

U drugoj grupi, takmičile su se selekcije Španije, Portugala, Zapadne Nemačke i Rumunije. U prvom kolu, Zapadna Nemačka i Portugal su remizirali bez golova, a i Rumunija i Španija su igrale nerešeno, ali je rezultat bio 1:1. Zapadna Nemačka je u drugom kolu pobedila Rumuniju sa 2:1, a Portugal i Španija su igrale 1:1. U trećem kolu, Portugal je pobedio Rumuniju sa 1:0, a Španija je u poslednjim trenucima utakmice golom Antonija Masede pobedila Zapadnu Nemačku i na taj način, a zahvaljujući većem broju datih golova, završila kao prva u grupi ispred Portugala. No, obe selekcije su prošle u polufinale.

Sent Etjen, jedan od gradova domaćina. Foto: pixabay.com

Nokaut faza

U polufinalnim duelima sastale su se selekcije Francuske i Portugala kao i Danske i Španije. Francuzi su uspeli da savladaju Portugal, ali tek nakon produžetaka rezultatom 3:2 dok je posle devedeset minuta rezultat bio 1:1. I druga polufinalna utakmica bila je veoma interesantna jer su pobednika odlučili jedanaesterci. Danska i Španija su svoj duel posle 120 minuta završile rezultatom 1:1, a Španci su bili bolji izvođači penala i na taj način su se plasirali u veliko finale.

Finale

U finalu sedmog Evropskog prvenstva, sastale su se selekcije Francuske i Španije. Utakmica je odigrana u Parizu, na stadionu “Park prinčeva” pred skoro pedeset hiljada ljudi. Francuzi su poveli golom Mišela Platinija u 57. minutu, a Španci do kraja nisu uspeli da dođu do izjednačenja. U poslednjem minutu utakmice, Francuz Belone samo je potvrdio pobedu svoje selekcije tako da je finale završeno pobedom domaćina, Francuske rezultatom 2:0. Na taj način su Francuzi ostvarili najveći uspeh do tada osvojivši titulu evropskog šampiona.

Statistike

Najbolji igrač i strelac Prvenstva bio je Mišel Platini pošto je postigao devet golova. U timu Prvenstva su se našli još Francuzi Žires i Tigana, Nemci Šumaher, Breme, Forster i Feler, Danci Olsen i Arnesen kao i Portugalci Pinto i Šalana.

Nasleđe i uticaj

Na ovom Prvenstvu delimično je izmenjen sistem takmičenja. Razmišljalo se o tome da se poveća zanimljivost takmičenja, te je stoga odlučeno da dve prvoplasirane ekipe iz obe grupe idu u polufinale koje je tako vraćeno u opticaj.

Zanimljivosti

Ono što je svakako najveći kuriozitet ovog Prvenstva je neverovatan golgeterski učinak Mišela Platinija. On ne samo što je bio najbolji strelac u svojoj Francuskoj već je njegovo postignuće ostalo i do dan-danas kao rekord po broju golova koje je jedan igrač postigao na evropskim šampionatima.